Рециклажа у Републици Српској тек је у повоју. У добојском предузећу, једином које се бави рециклажом ПЕТ амбалаже у БиХ, кажу да се код нас недовољно сакупља и разврстава отпад па тако од 500 тона, колики је капацитет фабрике, они мјесечно рециклирају тек 300.
“Једино разврстан отпад, односно ПЕТ, је нама доступан да ми можемо даље да га рециклирамо. Сама технологија је изузетно скупа и добијамо изузетно квалитетан производ који можемо касније да извозимо у земље Европске уније и окружења”, каже Мира Станојевић из “Оморика рециклаже”.
У “Оморици” кажу да проблем прикупљања и сортирања отпада треба системски да се ријеши. Тиме се бави Фонд за заштиту животне средине и економску ефикасност Републике Српске. До средстава долазе од накнада од загађивача, а улажу их у пројекте успостављања инфраструктуре за скупљање, раздвајање и збрињавање амбалажног отпада. У то су, до сада, уложили седам милиона марака.
“Набављено је преко 20 возила за комунална предузећа, која дају свој резултат у повећаном обиму сакупљања, набављено је 1000 канти, контејнера, неколико сортирница и друге опреме за раздвајање отпада у рециклажним центрима”, каже Срђан Тодоровић, директор Фонда за заштиту животне средине и енергетску ефикасност РС.
За унапређење инфраструктуре и стимулисање оних који се баве управљањем отпадом неопходна су средства, којих тренутно нема довољно. Најидеалнији начин да се до њих дође је успостава система накнада за загађиваче свим врстама отпада, каже Тодоровић. Тако би могло да се утиче и на свијест грађана.
“Разврставате ли кућни отпад?
“Не разврставам. Искрено, не разврставам. Имам једну канту и све бацам у једну канту.”
“Не. А било би потребно, међутим, нема сврхе разврставати кад нема довољно контејнера”.
“Не. не. Нажалост, ни контејнери нису тако распоређени”, кажу грађани.
На бањалучкој депонији годишње заврши 100.000 тона неразврстаног отпада. Да би се смањила његова количина, припремају погон за пресовање.
“Ево баш овђе, гђе се налазите, то је хала од неких 360 метара квадратних, преса балирка је исто овђе, која ће бити у наредном периоду, за неких мјесец дана, пуштена у рад, гђе ће се одвојено прикупљени, сакупљени отпад, пластична, пет амбалажа, папир, најлон да се испреса овђе и за даље иде на рециклажу”, каже Ново Грујић, директор Регионалне депоније “ДЕП-ОТ” Бањалука.
Као главну препреку за развој нових пројеката, Грујић наводи ниску цијену одлагања санитарног отпада на депонији од 14 евра, док је у региону та цијена од 60 до 100 евра.
За унапређење инфраструктуре и стимулисање оних који се баве управљањем отпадом неопходна су средства, којих тренутно нема довољно. Најидеалнији начин да се до њих дође је успостава система накнада за загађиваче свим врстама отпада, каже Тодоровић. Тако би могло да се утиче и на свијест грађана.
Извор: АТВ
