Како би избјегли невоље, несреће и опасне ситуације, сваки планинар мора поштовати следеће савјете.
Савјети планинарима
- Изабрати излет који физички и временски можемо савладати.
- Држати се маркираних планинарских путева и пазити на могућа минска поља.
- Не ићи у планину сам, не одвајати се од групе или водича.
- Обавијестити породицу или ГСС о свом смјеру кретања и времену повратка и држати се тога.
- Уписати се у књигу посјетилаца у планинарским домовима.
- Послушати савјет домара или искусних планинара.
- Рачунати на могућу промјену времена, имати са собом резервну топлу одјећу, капу и заштиту од кише и вјетра.
- Носити увијек батеријску лампу, шибице или упаљач и свијећу.
- Носити увијек мали сет прве помоћи.
- На слабије познатим путевима носити карту и компас.
- На ногама носити чврсте, удобне ципеле са гуменом ребрастом потплатом.
- Зими бити посебно опрезан и мислити на рано падање мрака.
- Не ићи зими путевима које не познајемо у љетним условима.
- Пратити временску прогнозу.
Савјети алпинистима
Уз претходне савјете за излетнике и планинаре:
- Никад не подцјењујте стијену и сваком успону приступајте озбиљно
- Увијек проводите солидно осигурање
- Носите кацигу јер је глава најрањивији дио тијела при пењању
- Посебно будите опрезни при крају успона, близу излаза из стијене, јер се показало да ту, на лаким посљедњим метрима многима попусти пажња у весељу скорог краја, а такође и на силазу
- Врло опрезно се пењите кршљивим стијенама да не би при кретњи или ужетом срушили камен на партнера
- Крените на успон рано да бисте у случају неке компликације имали довољно времена
- Добро провјерите старе клинове у стијени
- На спусту по ужету не поуздајте се старе, више пута кориштене замке или комаде ужета, јер могу бити оштећени извлачењем ужета претходника; такође користите додатно самоосигурање
- Вјежбајте често на вјежбалиштима и у дворани да бисте стекли што већу вјештину и издржљивост
- Првог пењача осигуравајте преко свог тијела, а не на клину, у већим смјеровима носите чекић , довољно клинова, карабинера или заглавака
- У планинама и у већим стијенама носите резервну одјећу
- Понесите и мобител ако га имате
- Покушајте ваше жеље прилагодити вашим моменталним могућностима
Савјет скијашима
На темељу дугогодишњег властитог скијашког искуства и искуства спашавања, горски спашаватељи вам савјетују прије сваке скијашке сезоне:
- сами ако сте вицчи, или у стручном сервису уредите своје скије, поправите клизну површину, особито је важно наоштрити рубнике
- провјерите исправност сигурносних везова и подмажите их
- одржавајте или побољшавајте физичку кондицију на почетку сваког скијашког дана, угријте се и разгибајте па тек онда крените.
Током скијашког дана:
- скијајте се према својим скијашким могућностима тако да увијек можете стати
- не возите цијели спуст у једном даху, радије станите и одморите се али не на средини стазе већ ближе рубу
- прије него што станете, погледајте на стазу наилази ли неко
- при укључивању на стазу најприје погледајте према горе
- на увијек густо напученим скијашким стазама никадне возите спуст
- пазите на скијаше испред себе; у случају судара одговоран је увијек горњи скијаш
- поштујте ознаке као и упуте радника скијалишта
- ако сте направили паузу за јело или одмор прије наставка скијања поново се разгибајте и возите први спуст особито опрезно
- избјегавајте алкохолна пића за вријеме скијања
- не скијајте до посљедњег тренутка рада жичаре, вожње при крају дана су најопасније због умора, али и заледених и бржих стаза
- будите топло обучени, јер охлађење погодује незгодама и озљедама
- не скијајте изван уредених стаза и врло озбиљно схватите упозорења о опасности од лавина
ЛАВИНЕ – знање за планинара
Појам: Лавине су свако кретање сњежног покривача односно најчешће лавином називамо кретање снијега по тлу.
Узроци покретања лавина:
- висина сњежног покривача
- вријеме одлежаности снијега
- нагиб терена
- температура снијега
- вјетар за вријеме падања снијега
- подлога
- Висина новог снијега узрокује лавину већ од 5 цм за велике нагибе (веће од 50 степени) и расте до 70 цм за нагибе од 25 степени. Наглашавамо да је висина новог снијега од 50 цм и даље узрочник велике вјетоватноће да ће настати лавина.
- Вријеме одлежаности новог снијега умањује могућност покретања лавина. Свјежи снијег се сматра од 12х од престанка падања, а одлежао (стар) преко 24х од престанка падања.Треба избјегавати туре првих 12х.
- Утицај температуре снијега има два максимума за настанак лавина. Температуре испод -10 Ц и свјеж снијег, те влажан снијег(ојужен) нарочито у периоду дан од 14х до 16х увјетују повећану могућност настанка лавина.
Планинарење
Планинарење је врло широк појам који обухваћа готово све човјекове дјелатности директно везане уз кретање у планинским предјелима. То није бесциљно лутање брдима и освајање врхова с којих ћемо ионако кад-тад морати сићи, већ начин и стил живота, читав низ добровољних активности које сувременом градском човјеку живот чине угоднијим, занимљивијим, здравијим и надасве љепшим.
Одлазак у природу и кретање на чистом планинском ваздуху представља активни одмор који планинара испуњава осјећајем задовољства и новим доживљајима. Иако планинарење физички исцрпљује, оно нас истовремено обогаћује и освјежава новом енергијом, која нам је пријеко потребна за живот у људској заједници и њеној сивој свакодневици.
Планинарство, међутим, није бијег од стварности, али јест нека врста повременог бијега од просјечности, умртвљености и једнличности живота у свакодневици.
*Напомена
Извор: http://www.planinarskisavezrs.org/