Након неколико овогодишњих похода на планине широм Србије и БиХ љубитељи природе окупљени у планинарско-еколошком удружењу “КОРАК” из Зворника протеклог викенда успјешно су организовали поход на планину Ртањ а потом посјетили средњевјековне манастире Раваницу и Манасију, те обишли чуда природе Ресавску пећину и водопад Велики бук.
Ово је био први љетњи успон на ову планину у Источној Србији, након што су наши планинари учествовали на традиционалном зимском успону у јануару 2018. године када се на врх планине у веома тешким и такорећи “поларним” условима попело 9 чланова друштва. Овога пута жеља нам је била да планину Ртањ доживимо у нешто лакшим околностима.
Након ноћног путовања од Зворника, преко Бијељине, Београда и Параћина, са аутопута Београд – Ниш одвајамо се у правцу Бољевца и Зајечара. Фасцинирани погледом на планину окупану јутарњим зрацима сунца које се помаља на хоризонту, стижемо у подножје планине где у хотелу “Балашевић” уз јутарњу кафицу, вршимо последње припреме планинара за успон.
Након подешавања опреме и неизбјежног фотографисања крећемо на успон тежом северном страном из правца села Мирова. Успон започињемо са паркинга рудника (363 мнв), одакле се крећемо пашњацима веома добро маркираним стазама, након чега улазимо у букову шуму. Одмах по уласку у шуму до изражаја долазе гљиварске способности наших чланова Максе, Зоке и Буце који за веома кратко вријеме уз помоћ женског дијела екипе сакупљају довољну количину лисичарки И вргања за вечеру.
Стазом кроз шуму излазимо на стену до првог видиковца (750 мнв) одакле имамо леп поглед на с. Луково и превој Честобродицу. Након краће паузе, настављамо даље кроз шуму до видиковца (1132 мнв) одакле видимо нашу почетну тачку у с. Луково, стари рудник и хотел “Балашевић”. Једним од најтежих делова нашег успона излазимо из шумовитог дела планине на гребен ледничке стране Ртња – Седло (1362мнв). Уз гребен настављамо успон према врху и на највећи врх планине Ртња (Шиљак 1565мнв) излазимо након 4 сата хода – тачно у подне .
На врху проводимо око сат времена где нас Максо захваљујући ведром времену упознаје са околним планинама . Са врха видимо Бељаницу, Борски стол, највиши врх Србије у оквиру централне Србије – Миџор на Старој планини, Суву планину, Озрен и Копаоник, као и градове Бољевац, Зајечар и Сокобању. Након фотографисања имамо прилику да видимо полијетање параглајдера које организују колеге планинари из ПД “Шиљак” Бољевац.
Смер нашег спуштања је гребенски – југоисточним гребеном којим се укључујемо на серпентине и стандардном маршрутом спуштамо се до насеља Ртањ. Спуштањем низ источни гребен, видимо интересантне облике крашког рељефа, вртаче и увале које су скривене од погледа при силаску стандардном јужном страном серпентинама. У село Ртањ стижемо око 16,00 часова где све врви од кампера и планинара. Након освјежења и обиласка штандова где сеоска домаћинства продају чувени ртањски мед и чај завршавамо нашу посету “мистичној” планини Ртањ.
Слободно можемо закључити да успон на планину Ртањ представља један од лепших и кондиционо тежих успона на нашим просторима. Стаза коју смо прешли дуга је укупно 15 км, са висинском разликом од 1267 м при успону и 995м при силаску. Стазу је успешно савладало свих 12 планинара а посебне похвале за успешан успон иду Маји Радојевић и Тамари Куртума, као и најмлађем члану наше мале експедиције Ивани која је као једино дете са само 10 година успела попети Ртањ тежом северном страном планине.
У вечерњим часовима стижемо у планинарски дом који је у власништву ПД “Јаворак“ Параћин где нас дочекује наш одлични домаћин Аца, који уз помоћ наших вредних чланова припрема пастрмку са оближњег рибњака уз гратис прилог лисичарке и вргање убране на Ртњу. Након вечере имали смо част да нас посети наш дугогодишњи пријатељ предсједник ПД “Јаворак” Небојша Златановић. Овим путем захваљујујемо им се на гостопримству и пријатном боравку у дому на извору реке Грзе.
Други дан нашег путовања искористили смо за обилазак извора реке Грзе и наставак путовања према Ресавском крају и Деспотовцу где смо обишли и друге дестинације планиране нашим путовањем. Време смо искористили да посетимо манастире Раваницу и Манасију, који припадају такозваној „Моравској школи“.Послије обиласка ова два најзначајнија споменика српске средњовековне културе у овом крају и ствари сачињених људском руком, обилазимо и два споменика природе.
Након обиласка Ресавске пећине у пратњи стручног водича и упознавања са љепотама исте возимо се 10- так минута кроз прекрасну природу и стижемо до атрактивног водопада Велики бук – Лисина где чисте воде теку на све стране.
Овим се наше путовање ресавском крају завршава али се надамо да можда у наредном периоду организујемо неку сличну акцију.
Аутор: Оливер Остојић