У недељу, 11. априла 2021. године чланови ПЕУ “Корак” из Зворника и ПЕД “Мајевица” из Бијељине извршили су успон на врхове “ЗИДИНЕ” (1180 м.) и “ВАРДА” (791 м.) на планини Коњух. Техничку помоћ за успешан успон и несебично гостопримство пружили су нам домаћини из ПД “ВАРДА” из Бановића.
На успону су поред 6 планинара из ПЕУ “Корак” Зворник учествовали и планинари из ПЕД “Мајевица” Бијељина .
Вријеме је било прохладно, са повременом ситном кишом, која није утицала на наше ведро расположење.
Успон је изведен правцем: планинарски дом “ЗОБИК” – “Језерце” – гребен “Зидине”- ловачка кућа на “Зидинама”- “Дјевојачка стаза” – план. дом “ЗОБИК”, у укупном времену од 5.5 сати ходања и висинском разликом у успону и силаску од по 630 метара.
Након окупљања учесника успона и попијене јутарње кафе на локалитету мотела “Злача”, у 8 сати ујутро возилима настављамо макадамским путем, од мотела “Злача” према планинарском дому “Зобик”. Успут се заустављамо ради посете водопаду на реци Велика Злача.
Након упознавања са нашим домаћинима из ПД “ВАРДА” из Бановића, код планинарског дома “Зобик”, вршимо последње припреме и делимо се на две групе те око пола 10 обе групе крећу на успон.
Чланови ПЕУ “Корак” из Зворника одлучују се за успон тежом маркираном стазом правцем који преко моста на речици Мала Злача води одмах узбрдо према Јаворју и даље гребеном Зидине до самог врха на 1180 м.н.в.
Крећемо се веома лагано, стриктно водећи рачуна о растојању и могућем одроњавању камења. Пењући се све више и више отвара нам се јаснији поглед на околне врхове. Након пола сата успона правимо прву паузу, што икористимо за поглед на мању групу планинара која се одлучила за успон и пење се ка врху “Варда”.
Настављамо даље, гребеном, полако се пењући све више и више! На слиједећем видиковцу код Јаворја кратко се заустављамо да направимо коју фотографију панораме Коњуха. На стази нема снијега али га и даље има по врховима Коњуха.
Од Јаворја настављамо даље те нам преостаје завршни успон гребеном Зидина, са кога нам се отвара поглед на другу страну Коњуха и планине Озрен, Влашић, Звијезду и олимпијске планине око Сарајева покривене снијегом. На другу страну преко тузланског базена поглед се пружа на Мајевицу, Јавор, Гучево, Бобију и даље ка Ваљевским планинама.
На сам врх излазимо око подне, те правимо већу паузу за одмор, доручак и освежење у шумарској кући на “Зидинама”.
У знак захвалности што је у више наврата многе планинаре упознао са чарима и љепотама планина у окружењу планинари из ПЕУ “Корак” свом дугогодишњем члану Макси приређују мало изненађење поклоном у виду стручне планинарске литературе. С обзиром да је Максо рођен и одрастао у загрљају планине Коњух, те да му је Коњух могло би се слободно рећи и матична планина, симболика да му се поклон уручи баш на овој планини измамила је његов чувени осмех на лицу.
Након пола сата паузе крећемо даље. Још мало се задржавамо на гребену “Зидина” ради заједничког фотографисања и уживања у погледима на “Мали”-десно и “Велики Коњух”-лијево.
Корак по корак, спуштамо се низ оштру експонирану падину маркираном “Дјевојачком стазом”. У пар момената почиње да пада ситна киша која на сву срећу не утиче на безбједан и сигуран силазак са врха. Још једном до изражаја долази нужност посједовања адекватне опреме за одлазак у планину а прије свега адекватних ципела тј. гојзерица и планинарских штапова, тако да сви планинари успешно савладавају нагиб.
Све јачи и јачи хук планинске реке Мала Злача говори нам да смо све ближе и ближе нашем циљу те да нам је планинарски дом ту негде у близини. Након спуштања у трајању од 2 сата стижемо до набујале рјечице гдје након 200 метара низводно укључујемо се на кружну стазу те поново прелазимо метални мост и долазимо у двориште планинарског дома “Зобик”.
Ту нас дочекују планинари који су ишли на Варду и домаћини са припремљеним планинским чајем и планинарским пасуљем који заслужују највеће оцјене.
Након ручка и размене утисака долази до размјене поклона где су планинари једни другима поклонили оно чега највише имају у свом крају. Домаћинима из Бановића за успомену остаје главица семберског “непрсканог” купуса а гости у Бијељину носе врећицу “сепарисаног” бановићког угља.
Прелијепо планинарско дружење наставља се спортским активностима. Главна атракција за све присутне планинаре и љубитеље природе било је такмичење у надвлачењу конопца гдје се још једном показало снага није пресудна него да “ум кладе ваља”. Скривеним потенцијалом за напад (читај “услед поједене дупле порције пасуља”), женска екипа изненади противника и освоји 1. мјесто и медаљу у виду црног злата.
На основу свега виђеног, још једна акција и успон на планину прошла је веома успешно тако да се надамо новим акцијама и успонима на планине у нашем ближем и даљем окружењу.
Планинарски поздрав: ВЕДРО!!!
Аутор: Оливер Остојић
